Job 13

1Eto, sve je to vidjelo oko moje, čulo uho moje, i razumjelo. 2Što vi znate, znam i ja, nijesam gori od vas.

3Ipak bih govorio sa svemogućim, i rad sam s Bogom pravdati se. 4Jer vi izmišljate laži, svi ste zaludni ljekari. 5O da biste sasvijem mučali! bili biste mudri.

6Čujte moj odgovor, i slušajte razloge usta mojih. 7Treba li da govorite za Boga nepravdu ili prijevaru da govorite za nj? 8Treba li da mu gledate ko je? treba li da se prepirete za Boga?

9Hoće li biti dobro kad vas stane ispitivati? hoćete li ga prevariti kao što se vara čovjek? 10Zaista će vas karati, ako tajno uzgledate ko je.

11Veličanstvo njegovo neće li vas uplašiti? i strah njegov neće li vas popasti? 12Spomeni su vaši kao pepeo, i vaše visine kao gomile blata.

13Mučite i pustite me da ja govorim, pa neka me snađe šta mu drago. 14Zašto bih kidao meso svoje svojim zubima i dušu svoju metao u svoje ruke? 15Gle, da me i ubije, opet ću se uzdati u nj, ali ću braniti putove svoje pred njim.

16I on će mi biti spasenje, jer licemjer neće izaći preda nj. 17Slušajte dobro besjedu moju, i neka vam uđe u uši što ću iskazati.

18Evo, spremio sam parbu svoju, znam da ću biti prav. 19Ko će se preti sa mnom? da sad umuknem, izdahnuo bih.

20Samo dvoje nemoj mi učiniti, pa se neću kriti od lica tvojega. 21Ukloni ruku svoju od mene, i strah tvoj da me ne straši. 22Potom zovi me, i ja ću odgovarati; ili ja da govorim, a ti mi odgovaraj.

23Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh moj. 24Zašto sakrivaš lice svoje i držiš me za neprijatelja svojega? 25Hoćeš li skršiti list koji nosi vjetar, ili ćeš goniti suhu slamku,

26Kad mi pišeš grčine i daješ mi u našljedstvo grijehe mladosti moje, 27I mećeš noge moje u klade, i paziš na sve staze moje i ideš za mnom ustopce? A on se raspada kao trulina, kao haljina koju jede moljac.

28